У производњи, због разлика у објекту који се мери, условима околине и захтевима мерења, методе и мере уградње термопарова и отпорних термометара такође варирају. Потребно је узети у обзир многе факторе, али у принципу, инсталацију треба размотрити са три аспекта: тачност мерења температуре, сигурност и лакоћа одржавања.
Да би се спречило оштећење елемента за сензор температуре, треба обезбедити довољну механичку чврстоћу. Да би се сензорски елемент заштитио од хабања, треба додати заштитни штит или цев. Да би се осигурала сигурност и поузданост, метод уградње елемента за сензор температуре треба да се одреди у складу са специфичном ситуацијом (као што су температура и притисак медијума који се мери, дужина елемента за сензор температуре и његов положај и облик уградње). Следеће је само неколико примера за илустрацију:
Сви температурни сензори уграђени под притиском морају бити херметички непропусни. Термопарови који раде на високим температурама генерално треба да буду постављени вертикално како би се спречила деформација заштитне цеви при високим температурама. Ако је неопходна хоризонтална инсталација, дужина не би требало да буде предуга, а за заштиту термоелемента треба користити потпорни држач. Ако је температурни сензор уграђен у цевовод са великим протоком, треба га поставити под углом. Да бисте спречили прекомерну ерозију температурног сензорског елемента, најбоље је да га поставите на кривину цевовода. Када средњи притисак пређе 10 МПа, мерном елементу се мора додати заштитни омотач. Место уградње термопара/отпорног термометра такође треба да узме у обзир довољно простора и приступа за растављање, одржавање и калибрацију. Термопарови и отпорни термометри са дугим заштитним цевима треба да се лако растављају и поново склапају.
